E takvo nesto je i Zadar.
Posjetila sam ga par puta, ali sve je to uvijek bilo u prolazu. Nisam stigla bas razgledati grad, uzivati slusajuci orgulje ili par okidati selfije na pozdravu Suncu, a kamoli istraziti vise od tog.
Sto se promijenilo? Sve to!
Prvih par dana u Zadru sam se, malo je rec zapila u skoro svakom mogucem baru na obali, jela u vrhunskim restoranima, prosetala cijeli stari grad, opalila selfi na pozdravu Suncu (pff cak sam se sjetila povest i BedemFest sa sobom). Nisam se nauzivala orgulja jer od zamora stotinu ljudi ne cujete zvukove koje proizvodi more. Ostanete zacudeni kako sve to ne propadne pod tolikim ljudima, al eto, i dalje su na svom mjestu.
Zadar je u principu mali grad. prosecete ga svog za nekih sat vremena, rekla bih. Plaze su tako - tako, ovisi na koju se stranu okrenete. Krcate su naravno raznorasnim i rasnonacionalnim likovima, damama, bakicama, dedekima i naravno djecom. Klinaca ima na sve strane. Sto stranih, sto domacih. Zadnji dan skole, osmasi su malo je rec okupirali Zadarske ulice. Bilo je svega, ali nitno nije nastradao, sto je i najbitnije.
Hrana! Da! Onaj koji kaze da moze prezivjeti samo na vodi, laze! Vjerujte meni da laze. Ako i ne laze, kad bi probao bar i jedan specijalitet koji sam ja probala nikad vise ne bi pio vodu, nego samo jeo dok se ne zagusi (u to spada i pivo, treba covjek ipak malo tekucine).
U Zadru sam popila vise Zmajskog piva nego sto sam ikad u Zagrebu, kazu da cijene kvalitetu - cijenim je i ja! Toceno Velebitsko, tamno ili svijetlo, nebitno, odlicno! Njihovo Zadarsko nije za bacit, ali sve u svemu, pivo je pivo (dokle god nije Pan il Zuja).
Nazalost, jos nisam nasla mjesto koje radi od 0-24, a da ne pusta cajke, ali s vremenom ce se i to pojavit, valjda.
Da se vratimo hrani! Ovi moji Ameri ko da su s Marsa pali. Odemo na veceru, svi jedu cevape, pljeskavce, kotlete, kaj vec, s hrpom pomfrita ili nekog bedastog umaka, za salatu u zivotu valjda nisu culi! Ja sam brezan, da se razumijemo! Prvo kaj sam ponijela sa sobom na moreno je spek, al ne pada mi na pamet u restoranima narucivat ono kaj mogu pojest kad sam doma. Dosla sam na svjezu ribu, skampe, dagnje, kamenice, ma sve, samo da je iz mora - DAJ!
Bruschetta, restoran u skoro samom centru starog grada jedan je od najboljih u kojem sam ikad bila. Posluga je vrhunska, hrana jos bolja, atmosfera idilicna uz lagani povjetarac koji nosi zvukove orgulja do vaseg stola. Konobar koji je bonton ucio vjerojatno u beckoj skoli ponudio se da mi ocisti rubu.. Pa hajde, brate, kad si navalio. Nije mu bas poslo za rukom, al ko bi mu zamjerio. Prvi dan se gleda kroz prste. Kornat je druga prica. Dosla sam sita, ali sam ipak uzela salatu s morskim plodovima. Ocito im se zurilo jer pola toga nije bilo otvoreno, ali s obzirom na to da se svi oni vec znaju s Amerima, nisam prigovarala, popila sam pivo, dva, prozujala po salati i popila sve kratko koje su nam donjeli za stol (a bilo je puno tog). Qbar mjesto je gdje mozete fino prizalogajiti, ali cete se nacekat. Nije bilo guzve uopce, taman je bila neka praznina kad je band imao probu, ali mi smo cekali i cekali. Nazalost, propustili smo svirku banda koji je sto se tice starog, originalnog smooth rocka definitvno najbolji u Hrvatskoj.
U Famousu cete naci svega, od hamburgera, raznih pomfritica i pizza. Pucajte na hambi, bilo koji, necete fulat. Jedina boljka Famousa je ta sto se nalazi na privatnoj plazi pa do nekih 7,8 navece ne mozete uc ako ne platite parking za auto i za hodajucu osobu iliti sebe. Plaza je pjescana, a ulaz u more plitak pa eno 50tak metara.
Sve u svemu, Zadar je do sad samo senzacija. Vruce je, naravno jer je ljeto, guzva je naravno, jer je ljeto, ali u usporedbi sa Zagrebom, lakse se dise.
I da ponovim jos jednom, Alfred Hitchcock je rekao da je Zadar grad s najljepsim zalaskom Sunca ikad i za sad to ne mogu osporiti niti zelim.
